Archive for the ‘Język serbski’ Category

Pesme

Maria Duška– (rođ. 1960.), pesnikinja, publicist. Izdala je nekoliko knjiga pesama. Član je krakovske filije Poljskog Udruženja Književnika (ZLP). Radi kao bibliotekarka. Stanuje u Sieradzu (Poljska).

 

Prevod: Olga Lalić-Krowicka

 

SKORO PA SVI SU BILI OKRENUTI

to je bio lep oktobar
– Šimborska je upravo dobila Nobelovu Nagradu

kod mene je svakodnevno dolazio
pijani kriminalac
– tvrdio je da me voli
i ako ne budem sa njim
ubiće mene i sebe

savetovala sam mu da krene prvo od sebe
– nije primetio šalu

policajci su govorili
da mogu intervenisati
tek kada me ubije

vip od kulture je potvrdio
„ništa čudno što vam se tako dešava
ako već pišete takve pesme”

jedan od mnoge moje braće je rekao:
„moraš računati na sebe”

muškarac moga života
o kojem sam pisala
moje najlepše stihove je rekao:
„mene se to ne tiče
jer ja sam tu
a to se dešava tamo”

a Gospod Bog mi je saopštio
baš tada
da očekuje od mene zahvalnost
za takav život
onakav kakav je

živim

zahvalna sam

obožavam moju samoću

 

 

x x x

volim znati
na čemu sam

čak ako je to
dno

 

 

x x x

stihovi
isto tako kao i svet
postaju iz haosa

 

 

x x x

liftom do neba

do tvoga stana
na osmom spratu

 

 

x x x

jun je
kao i kad se
ima osamnaest godina

 

 

x x x

presađuješ mi
Gospode
sve novije
zrno bola

ono sve više raste
obuzima me
a potom
iza bola
nema više
ništa

 

***

bila sam na dnu
ne samo jednom

bila sam duboko
spasio me Gospod

poslao je po mene
kad sam bila na dnu
***
Mirki i Moniki

još uvek vredi pisati pesme
o velikoj tajni drveća
dok u jesenjem mraku rastu iznad reke

o kamenju na dnu potoka

o vazduhu u augustu
tako čistom
da se noć vidi
sve zvezde padalice

i o vama
sestro brezo
i sestro tratinčice
***

pišem vam
da u tome gradu
nema više života

pomrli su ljudi
pokretani vetrom
ili snagom nemoći
ne čude se
da je manje u njima istine i trajanja
nego u koži koju je napustila zmija
ili u isušenom krilu leptira

oprostite mi što pobegoh
koji niste to videli

Vroclav, 1983