Pesme
Maria Duška– (rođ. 1960.), pesnikinja, publicist. Izdala je nekoliko knjiga pesama. Član je krakovske filije Poljskog Udruženja Književnika (ZLP). Radi kao bibliotekarka. Stanuje u Sieradzu (Poljska).
Prevod: Olga Lalić-Krowicka
SKORO PA SVI SU BILI OKRENUTI
to je bio lep oktobar
– Šimborska je upravo dobila Nobelovu Nagradu
kod mene je svakodnevno dolazio
pijani kriminalac
– tvrdio je da me voli
i ako ne budem sa njim
ubiće mene i sebe
savetovala sam mu da krene prvo od sebe
– nije primetio šalu
policajci su govorili
da mogu intervenisati
tek kada me ubije
vip od kulture je potvrdio
„ništa čudno što vam se tako dešava
ako već pišete takve pesme”
jedan od mnoge moje braće je rekao:
„moraš računati na sebe”
muškarac moga života
o kojem sam pisala
moje najlepše stihove je rekao:
„mene se to ne tiče
jer ja sam tu
a to se dešava tamo”
a Gospod Bog mi je saopštio
baš tada
da očekuje od mene zahvalnost
za takav život
onakav kakav je
živim
zahvalna sam
obožavam moju samoću
x x x
volim znati
na čemu sam
čak ako je to
dno
x x x
stihovi
isto tako kao i svet
postaju iz haosa
x x x
liftom do neba
do tvoga stana
na osmom spratu
x x x
jun je
kao i kad se
ima osamnaest godina
x x x
presađuješ mi
Gospode
sve novije
zrno bola
ono sve više raste
obuzima me
a potom
iza bola
nema više
ništa
***
bila sam na dnu
ne samo jednom
bila sam duboko
spasio me Gospod
poslao je po mene
kad sam bila na dnu
***
Mirki i Moniki
još uvek vredi pisati pesme
o velikoj tajni drveća
dok u jesenjem mraku rastu iznad reke
o kamenju na dnu potoka
o vazduhu u augustu
tako čistom
da se noć vidi
sve zvezde padalice
i o vama
sestro brezo
i sestro tratinčice
***
pišem vam
da u tome gradu
nema više života
pomrli su ljudi
pokretani vetrom
ili snagom nemoći
ne čude se
da je manje u njima istine i trajanja
nego u koži koju je napustila zmija
ili u isušenom krilu leptira
oprostite mi što pobegoh
koji niste to videli
Vroclav, 1983
Dodaj komentarz
Musisz się zalogować, aby móc dodać komentarz.